Obnova ili zamena parketa — kako se odlučuje

Klasičan parket se može brusiti samo dok postoji habajući sloj — deo daščice iznad spoja koji je drži na mestu. Kada se probije do tog spoja, daščica počinje da puca i pod se više ne može spasiti brušenjem.

Provera: pogledajte pod uz prag, uz radijator ili na mestu gde je nešto bilo izvađeno. Tamo se često vidi profil daščice sa strane. Ako je gornji deo vidljivo tanak ili se već negde vidi linija spoja, pod je verovatno već brušen više puta.

Ako ne znate istoriju stana, vredi pitati prethodnog vlasnika koliko je puta pod obnavljan. To je najkorisniji pojedinačni podatak koji možete imati pre nego što bilo koga pozovete.

Pod koji klepeće ili se pomera pod nogom ima problem u vezi sa podlogom, ne u premazu. Brušenje takav pod ne popravlja — mašina samo poravna površinu, a daščica nastavlja da radi ispod nove boje.

To ne znači zamenu. Klimave daščice se u velikom broju slučajeva učvršćuju pre brušenja, i to je normalan deo posla. Bitno je da se uradi u tom redosledu, a ne posle.

Zamena postaje verovatna kada se pomera veći deo poda ili kada je podloga ispod poda propala — tada pojedinačne popravke nemaju šta da uhvate.

Voda je najčešći razlog zbog kojeg se pod ne može obnoviti. Izlivanje iz radijatora, pukla veza pod sudoperom ili poplava od suseda ostavljaju posledice koje idu kroz celu debljinu drveta.

Znaci: daščice izdignute u „kupolu”, tamna mrlja koja se ne završava na površini, miris vlage, ili razmak koji se pojavio samo u jednom delu prostorije.

Ako je izvor vlage još aktivan, nijedan radni postupak nema smisla dok se on ne reši. Nov pod položen na vlažnu podlogu propada isto kao i stari.

Fuge koje se otvaraju i zatvaraju sa sezonom su normalno ponašanje drveta. Fuge koje ostaju široke cele godine govore da su daščice trajno odstupile.

Uske fuge se pri brušenju popunjavaju masom od prašine tog istog poda, pa boja odgovara okolini. Široke fuge se tako ne rešavaju — popunjena široka fuga vremenom ispada i vidi se više nego pre.

Ako su fuge široke po celoj prostoriji, zamena ulazi u ozbiljno razmatranje. Ako su na jednom delu, to je popravka pre brušenja.

Ogrebotine u laku, izbledela mesta na prolazu i pod bez sjaja su problem premaza. To je najlakši slučaj i najčešći razlog zbog kojeg se ljudi javljaju.

Udubljenja, tamna mesta koja idu u dubinu i mesta gde je drvo ispucalo su problem drveta. Brušenje skida samo tanak sloj, pa ono što je dublje od tog sloja ostaje vidljivo i posle radova.

Provera: prevucite nokat preko oštećenja. Ako se osetite da ulazite u drvo, a ne samo u premaz, uračunajte da će rezultat biti bolji ali ne savršen.

Ovo nije tehnička provera, ali menja odluku. Obnovljen stari pod traje godinama i može se ponovo obnoviti ako je ostalo drveta. Nov pod je veći trošak odjednom, ali resetuje sve.

Ako stan izdajete ili ga prodajete u kratkom roku, obnova skoro uvek ima više smisla. Ako ostajete duže i pod je već nekoliko puta brušen, novac uložen u zamenu radi za vas duže.

Pod je stabilan i ne pomera se, oštećenja su uglavnom u premazu, fuge su uske, nema aktivne vlage i iznad spoja je ostalo drveta.

U tom slučaju brušenje sa novim premazom vraća pod u stanje koje većina ljudi ne razlikuje od novog, uz znatno manji trošak i bez rušenja.

Pod je već brušen do granice, veći deo daščica se pomera, postoji šteta od vode kroz celu debljinu, ili je podloga ispod poda propala.

Tada trošak popravki pre brušenja počinje da se približava ceni novog poda — a rezultat je i dalje star pod. To je trenutak kada se računa i jedno i drugo, pa se bira.

Koliko je habajućeg sloja ostalo i da li se pod može brusiti još jednom posle ovoga.

Šta se radi pre brušenja i koliko toga ima — klimave daščice, zamene, priprema podloge.

Šta ostaje nepoznato do trenutka kada se skine stari premaz, i šta se tada menja u planu.

Koliko se čeka između slojeva i kada se sme vratiti nameštaj — to nije isti rok kao prohodnost.